Braco, Dusmani Poem by Ratko Petrovic

Krvlju ste nasom, natopili svoju slobodnu zemlju.
I kakvi plodovi ocekujete da ce rasti?
Vas zrak vonja, na budj i memlu,
trule ce vocke, s vaseg drveca pasti.

Umesto da sejete zivot, iz vasih klica,
znjecete uvek krvavu zetvu,
vasi ce sinovi, u zitu svome videti lica,
onih, ciju ste prizvali poslednju kletvu.

Krvavim nozevima, secete hleb beli,
za sinove, i unuke svoje,
slavite zemlju, sto ste od vajkada hteli,
al' ovozemaljske se bitke, ni ne broje.

I osim par mudrih, lazi za sebe,
necete imati, sta Bogu reci.
ispod te himne, savest vas grize i grebe,
a, istina ce vas uvek, uvek, peci.