Otrovno Drvo Poem by Chris Noir

Na prijatelja bejah ljut,
Rekoh gnevu, stadoh mu na put,
Na neprijatelja bih gnevan,
Ne rekoh mu, gnev sazreva.

I strahom ga zalivah svojim,
Danonoćno plačem bolnim,
I osmeh moj mu sunce bi,
I šapat zlobni ga okrepi.

I dan i noć raslo je drvo,
Dok ne dade voće vrlo,
I moj krvnik vide sjaj,
I znade moj je mlad plod taj.

I u mome vrtu stade,
Pod velom noći da ukrade,
A jutrom zadovoljan videh,
Pod drvetom gde pogibe.