Једном кад примиш вијест
Одусталу од ријечи
Одвезану од звука
Искричаву од слика недостатних тумачења
Кад је примиш кожом крвљу
И јагодицама прстију
Као слијепац
Кад је са свих неравнина очиташ
Као са рељефа који не може да стане
Између страница атласа
Можда тада ваздух више неће
Тражити сопствену боју
И на издисају сваког атома
И сумњом у исход сад раздиран
Слијед догађаја с оне стране свијести
Заустављен биће у гнијезду пуновијести
©Мирослава Одаловић
This poem has not been translated into any other language yet.
I would like to translate this poem