Prvi Sneg Poem by Ratko Petrovic

Setao sam tako stazom,
prekrio je prvi sneg.
Prozori su tvoji isarani mrazom,
a, u tvome srcu, ove zime - led.

Krenuh kroz park, starom precicom,
Izadjoh iz sumice zavejanih breza,
Na mosticu, nad zaledjenom recicom,
ljubila si njega, a, mene je stresla jeza.

Zagrnuo sam kaput, i prosao kao sena,
usao sam dublje u mecavu i tminu,
I tri sokaka dalje, mirisala je kosa njena.
I tri sokaka dalje, nisam prihvatao istinu.