LJUBIVOJE RŠUMOVIĆ Poems

Дете треба да посматраш
Ал му немој на пут стати
Што га пре човеком сматраш
Пре ће човек и постати

Дете није дете
Играчка за стрине и тете
Дете је дете
Да га волите и разумете

Нећете ми веровати
И велики песник Гете
Некада је био беба
И веома немирно дете

Бркати хајдук Вељко
Што је злотвору прашио пете
У почетку је сисао палац
И био немогуће дете

Јунаци космоса
Који лете на друге планете
Прво су седели на ношама
А после су сели у ракете

Дете није дете
Играчка за стрине и тете
Дете је дете
Да га волите и разумете
...

Ein Kind will dass du es betrachtest
Ihm nicht diktierst welchen Weg es geht
Damit du es als Individuum achtest
Noch ehe es entsteht

Ein Kind ist nicht ein Kind
Für Tanten und Basen ein Spielgerät
Ein Kind ist ein Kind
Damit ihr es liebt und versteht

Ihr werdet mir nicht glauben
Auch Goethe der große Poet
War einst ein kleiner Säugling und
Ein Quirl wie er im Buche steht

Veljko der schnauzbärtige Hajduk
Der den Schurken jagte wie der Wind
Am Anfang lutschte er am Daumen
Und war ein unmögliches Kind

Die Helden des Universums
Welche fliegen zu fremden Planeten
Zuerst saßen sie auf ihren Töpfen
Und später in ihren Raketen

Ein Kind ist nicht ein Kind
Für Tanten und Basen ein Spielgerät
Ein Kind ist ein Kind
Damit ihr es liebt und versteht
...

Иза првог угла
Неки ђаво чучи
Нека мука чека
Да човека мучи

Иза прве горе
Па у другој гори
Чека нека мора
Да човека мори

На животном путу
Па иза кривине
Чека нека брига
Да човека брине

Тамо где у трави
Цвета љутић жути
Чека нека љутња
Да човека љути

Кад би човек знао
За све што га чека
Не би се ни рађао
У лику човека

Већ би био птица
Или вредна пчела
Или само багрем
Негде на крај села
...

Hinter der ersten Ecke
Hockt ein kleiner Dämon
Eine Strapaze lauert
Auf den Menschen schon

Hinter dem ersten Berg
Wohl im andern Berg drinnen
Wartet ein Alptraum darauf
Zu schaden den menschlichen Sinnen

Auf dem Weg des Lebens
Hinter der nächsten Biegung sogleich
Wartet eine Sorge
Die den Menschen beschleicht

Dort wo im grünen Grase
Blühet ein gelbes Blümlein
Da wartet auch ein Ärgernis
Und bringt dem Menschen Pein

Wüsste von vornherein der Mensch
Was alles ihn erwartet bald
Er wäre besser nicht geboren
In menschlicher Gestalt

Viel lieber wäre er ein Vogel
Ein Bienchen fleißig und behände
Oder nur eine Akazie
Irgendwo an Dorfes Ende
...

Чини ми се вековима
Вук са овцом нешто има

Кад је види како пасе
Вук напросто не зна за се

Овца кад му види очи
Ни да бекне ни да скочи

Овца не сме да се брани
Вук се њеним страхом храни

Не разумем те односе
Ни зашто се не подносе
...

Jahrhundertlang so scheint es mir nun
Hat der Wolf mit dem Schaf was zu tun

Sieht er es grasen am Wiesensaum
Versteht der Wolf für sich selber kaum

Weshalb das Schaf das ihm ins Auge blickt
Nicht einmal aufspringt obwohl es erschrickt

Das Schaf kann sich ja doch nicht wehren
Den Wolf wird dessen Angst gut nähren

Derart Verhältnisse lassen mich fragen
Wieso können sie sich nicht einfach vertragen
...

Једна је овца грдила овна
НЕСРЕЋО МОЈА НЕМИНОВНА

ДА ЛИ ОСЕЋАШ ИКАКВЕ ГРИЖЕ
КРАЈ ТЕБЕ ЖИВОГ ДРУГИ МЕ СТРИЖЕ

УЗ МАЛО СРЕЋЕ И МАЛО НОВЦА
МОГЛА САМ БИТИ ГОСПОЂА ОВЦА

ОВАКО С ТОБОМ ДАНГУБО НИСКА
ОСТАЋУ ВЕЧИТО ОБИЧНА ДВИСКА

А ован откиде цвет у алеји
Па рече овци ГОСПОЂО НЕ БЛЕЈИ
...

Ein Schaf beschimpfte den Schafsbock reichlich
ACH DU MEIN UNGLÜCK BIST UNAUSWEICHLICH

SPÜRST DU DENN KEINE GEWISSENSBISSE
SIEHST DU DENN NICHT DASS ICH ETWAS VERMISSE

ETWAS GLÜCK, ETWAS GELD WÄRE MIR ZU GÖNNEN
ICH HÄTTE DIE DAME SCHAF SEIN KÖNNEN

SO BLEIBE ICH EWIG EINE GEWÖHNLICHE MAID
ICH BIN ES MIT DIR ALTEM FAULENZER LEID

Der Bock in der Allee eine Blume bricht
Und sagt zum Schaf FRAU BLÖKE NICHT
...

Народе нека ти здравица ова
Буде уместо благослова
Што год радио деца ти се рађала

И када певао
И када сневао
И када мукама одолевао
Деца ти се рађала

И када ратио
И када патио
И када памтио па вратио
Деца ти се рађала

Није богат ко има волова
Већ кћери и синова
Није силан ко има пушака
Већ колевки

Нек љубав надјача
Нек не буде плача
Осим дечјег

Силни нек се свађају
Слаби погађају
А теби нек се рађају

И када кадио
И воћке садио
Па и кад се љутио и богорадио
Деца ти се рађала

А даће Бог
Да роди зоб
И узри клас
Па да буде и за коње и за нас

И када свеца славио
И када школу правио
И кад се у чуду чудом бавио
Деца ти се рађала
Народе српски
Амин
Даће Бог
...

Било је жена
Којима никад нисам написао стих
Корисних лепих па и паметних чак
Просто ме није умела већина од њих
Није ме можда јер нисам био лак

Било је жена
Раскошних дивљих туђих у шуми
Које не зову не питају већ лове
Од којих се сваки нерв избезуми
Нагле без стида док ми сном плове

Било је жена
Мирних и радних са душом у шаци
Оних које моле за милост да воле
Плавих и црних па узми или баци
Па ћути или реци све сем истине голе

Било је жена
Које су само биле и ништа нису хтеле
Луцкастих ђавољих и нарочитих тек
Оних потребних за чије сам воћке зреле
Гинуо па животу их нудио као лек

Било је жена
Којима једно моје срце беше мало
Па ми по грудима и друго срце траже
И оних чије је у мени куцало па стало
Када је чуло што није смело да каже

Било је жена
Због којих постоји пролеће па лето
Које заслужују да им се песма пише
Али само једна је једина била све то
Заједно и од свих још нешто мало више
...