КРОВОВИ Poem by ALEK VUKADINOVIĆ

Кући се кућа звук се чује
Трепет по трепет одјекује
Путују стазе време траје
Траје крај света не престаје
Ритам се ритму благ простире
Кући се кућа не умире

Корак по корак чин до чини
Траје крај света у даљини
Светлости бескрај кад се сужи
Кућа најтишег краја кружи
Иза куће је опет шума
Потекла свете из твог ума

Везама чудним кад се споје
Путују чуда зраци боје
Везиља света зрачне мреже
Сеје по кући - сан их веже
Крова кућних блага слога
Кровови један до другога

Цео живот - сан и сена
После свега светлост права:
Јужним жалом покривена
Неба црна крајност спава
Можда тек сад крај Огњишта
Слушам како пева Ништа!