GERING U KARIBIMA Poem by VLADIMIR KOPICL

Zanimljivo je biti živ
i iznad svega korisno
za čovečenstvo.

To je mera bola.

Zora me nikada nije sebi zvala
i moja put je tamna. Koža
sumraka sama zaklanja sunce
i noću budi se sama.
Posle ostaje rumen iz koje nastaju zraci
i belo perje pada sa anđeoskih krila.

Gering je sanjao meseršmit
jer je voleo zlato.
Volim zlato Geringa u rukama
i svetle od brzine nečujne avione koji nose
ovaj na drugi svet.
Moj seks u susret Karibima.

Tako zora je tamna
blještave senke su tamne
i tamno ulje u vrču.
Taman je čak i kokos i tamna deca
što dugo ispijaju njegov sok
držeći smeđeg Geringa danima među zubima.

Njihov smeh tad je zvonak
zlatan u majske zore kada sanjaju praznik
svog prvog lenjinskog bola.

Umreću i svet će opet biti dosadan.
Klopka za hladne dane.