Glasak Poem by STEVAN RAIČKOVIĆ

Kao da ponovo odnekuda čujem
Onaj usamljeni (hijeroglifski) glasak

Koji mi je i do sada
Ponekad
Nejasno šaputao:

'Hvala ti što si rekao
Ono što sam i ja razumeo... Jer da nisam
I ja to isto tako zamišljao:
Ne bih te ni ja
Do kraja
Uvek
Mogao shvatiti...'

Samo

Ovog puta
Kao da razaznajem
I neke znake
Koje ranije
Nisam poznavao:

'Jedno te samo molim: nemoj
Da izvlačiš zaključke
Niti ikakve poruke... iz onoga
Što budeš opisao... Jer ih ni ja više nemam
U svojim mislima... Kako se ne bi
Ni u tome razlikovali... Bar nas dvojica
koji smo još jedini preostali...'