Овога пута
умро jе неко близу
Реквиjем
у сивом парку
под затвореним небом
Жене су пошле за мртвим телом
смрт jе остала у празноj соби
и спустила завесу
Осетите
свет jе постао лакши
за jедан људски мозак
Приjатна тишина после ручка
босоног дечак седи на капиjи
и jеде грожђе
Зар ико остане веран
ономе што изгуби
Не журите се са смрћу
нико на никог не личи
синови мисле на играчке
И не опраштаjте се при одласку
то jе смешно
и погрдно
...
Read full text