MORE, O MORE Poem by Delimir Rešicki

1989.
u yugoslaviji
je konačno otkriven hamburger.

kristalna podmornica
izronila je noću kada je krizirao uštap i
ugledala, dugo gledala dubrovnik
sasvim nadomak svoje dobrostive usne.

svi su mornari
odmah pisali kući
svi su ti razgovori
odmah snimljeni na steriliziranu magnetofonsku vrpcu.
tada je jedan od njih doplivao do obale
i obrisao tu jednu jedinu suzu, vino amaro,
što je stoljeće po stoljeće
padala niz gradske zidine noću
kada se na pučini vidi 80 milijardi križeva
u samo jednome tvome amenu, o more!

ja sam svila prodana udaljenim glasovima, kopča u
žaluzini jednoga tako udaljenog dana.
na unutrašnjoj stijenki školjkinoga doma
napisano je proročanstvo o nama.
moj se grob vidi s krova toga grada, more
zašto te ne spale?

na kuli minčeti
nije bilo nikoga
ni tada ni sada
da zapleše na usijanome ugljevlju
i tako se naruga zrikavcima
čije su glasnice bile barbarske karavane
u kojima su se umivali i noćili
svi naši prosjaci.

u podne, na griču
top ispali tešku željeznu kuglu
koja je izorala očeva polja.

ukrast ću vrećicu juhe
i od nje si žlicu po žlicu
kupinu po kupinu
flash po flash
udahnuti nešto od te katarke o more
give me more
na tračnicama od dobro natopljene vate.

potom ćemo skupa
ti i ja
pročitati pismo
koje nam je netko
napisao na crnoj zastavi
njenoj jedinoj večernjoj haljini
poslano odavno

od usne do usne u tek načetoj boci.