Ogledalo Poem by Matija Bećković

Kad smo oslobodili Beograd
odvedoše nas u crkvu Ružicu
Da se pričestimo.
Ali pop ne da pričesnu užicu
Dok se ne ispovedimo.

Mene upita
Jesi li ubio
Jesam
Rekoh
A on
Vojniče
Što si to učinio?

Stuštio se na mene ubilac
Iznakažen
Zapaljene glave
Ispamećen
Isplažen
Krvnikovim očima me gledao.

Mora da sam tako
I ja sam izgledao.
Pucao sam
Kao u ogledalo.

Do sad sam mislio
Da sam ga ubio.
Ali čim sam ovamo ukročio
Uvideh da otad on živi u meni
I da je ovde u crkvi Ružici
Iz mojih usta i progovorio.

Da se nikad ne sazna
Ko je koga ubio