SLOBODAN MARKOVIĆ Poems

Oko mene
Ko bi znao
Vetar lud se zavitlao
Zimskog sveta svetkovina
Tvoja duša, moja zima
Ne mogu ti reći dalje
Smrt mi telegrame šalje
...

All around me
Who would know
Hurled crazy wind
Winter world feast
Your soul - my winter
Nothing more to add from myself
Telegram sender is death itself
...

Zagreb marta 1982, umesto pisma

Pohvali večernju i usnu od meda
Kroz tvoja okna nepoznati gleda
I umesto žene koju volim bićem
U dnu sam se krčme okupao pičem
Za to piče smrti znao nisam
Pa rekoj sebi: poslednja je misa
Otišo sam, pobegao, takoreći
Prognan i otuđen, sasvim, sasvim pseći
Šta se desilo dok neznani gleda
Da nije dušu okupala beda
Zbogom! Ne mogu ništa da povratim
Drgi jednom, s večeri, nek te voli, shvati
Ja ću u mrak sveta namerno da odem
I umreću pijan pored tuđe vode
Ogrnut pod vrbama vetrom koji huče
Neću više imati ni sutra, ni juče.
...

Prekinuti nit, končić života
U ime smrti, koja se cereka
Znači otići u čopor kojota
Smelo dok gori Planeta
Znači isto tako zanemariti veze
One koje su bile sušte laži
U ime sasvim nove teze
Pronaći boga na vitraži
Sveta doma, dok cveta red sveća
Pred devojkom koja je sakrila laži
U vazi nekih suludih Kineza
Ali majstora porcelana
Zato više nikada ne traži
Umnog i bezumnog Slobodana
Cvetaj u kraju među glupacima
I kad slučajno zgaziš cvet šafrana
Na nekim polutamnim basamacima
Izađi i baci se oblacima ko ptica
Koja ne zna da mora pasti
A ja ću i dalje starim sokacima
Srca maznih žena nemilice krasti
Pa ću i sam pasti.
...

Sve što mogu reći u ovome času
To je da sam pseći verovao spasu
Ali ni to nije bilo sasvim zgodno
Jer sam se rodio tamo gde je vodno
A ni tamo više nemam verna druga
Jer se noćna ptica iznad mene ruga
I ne da mi spati. Oprostite!
Nisam dobar ni otac ni mati
Ja sam se rodio sasvim iznenada
Na kraju svog grada
U ime nenadanih ludih predrasuda
Kad Vardar u Egej krivuda
Hvala i na tome! Uživam što zvona,
S jatom golubova, prave vedra čuda
...

Zabava mi beše
Da se na me smeše
Kojekakve vile
Ali sad već leže
Moja bolna ruka
U gomilu svile
Bolje da sam ostao
Uz svog malog vuka
U nedrima sile
Jer več neko kleše
Obelisk za mene
Kleše, ali kuka
Što me tako rano
Na groblje poneše
Čete volšebnika
Sve po taktu marša
Vrlo stara slika
I eto,
više nema neprilika
Gotova je farsa
Jednog umetnika
...

My party was
Smileys that were
From Fairies somewhere
But now lies elsewhere
My sore arm
In the crumpled silk
It is better that I stayed
With my little wolf
In heart of hurricane
Someone - look!
Carves my tombstone
carves and sobs
Why am I, so young,
On cemetery brought
By the hands of Army Death
In funeral march unison
Custom very old
But look!
There is no trouble anymore
The farce of an artist
Is completed furthermore
...