Salomin Ples Poem by Natasa Bajic

U nemom stidu
Koprena je pala
Mrtav ples mrtvih za smrt
Odigrala.

Vrištao je Eros ispod mračnog vela,
Vrištalo je telo, raspamaćenih želja,
Vrteo se ritam avetinjskih pagana
U vrtlogu velova
Plesom se glava skidala.

Nek ugasnu oči,
Nek usne zaneme,
I neka se čula ogluše o vreme,
To vekovi prolaze
Kroz tebe, kroz mene,
Igraju se obmanama mesečeve mene.

Na kraju tog plesa
Ostaje li išta,

Ostaje li išta,
Sem gubilišta.