Žuti Pas Poem by Nastasimir Franovic

jul, podnevna žega
nedelja pred ručak
i to glupo dozivanje
ručak!
već su me zvali dva puta
nijesu mi dali unijeti psa u kuću
plašio sam se da će otići
prvi mu je dan kod mene
donio sam ga sa druge strane puta
u dvorištu punom starudija ostavim ga na buretu
pas je mali a bure visoko
neće on nikuda
poslije ručka natjeraše me da spavam
i zaspim nevoljno
sanjam mog žutog psa
ostavljenog na tom buretu
punom katrana