JOVANKA ULJAREVIĆ

Nijesam ovdje gdje me vidite
A nijesam ni tamo gdje me znaju
Tamo mi je ovdje
Ovdje mi je daleko

To vam je kao kad vam u ludnici
Ludi kažu da ste ludi
I vi ih zovete ludima
Pitajući se jesu li zbilja mogli otkriti vašu ludost
Ili je to samo nenormalnost koju suprotstavljaju svojoj

I nama su dali ime
Da bi mogli da nas zovu bez značenja

Bila sam kod psihijatra
Bila je "ona" i nije me zvala imenom
Bila sam mala
I ona me popela na prozor svoje sobe
Da bi mi pokazala gnijezdo golubova
Dopalo mi se koliko je bilo ružno
Rekla sam joj da je lijepo
Odlično je pamtim
I taj njen izraz kad mi govori da sam normalna
Mislim da smo se razumjele
...

I am not here where you see me
or there where they know me
There is here for me
And here is too far

It is like when madmen in a madhouse
tell you that you are mad
And you call them mad
Asking yourself whether they could really reveal your madness
Or is it only an insanity they want to confront with their own

We have also been given a name
So that they could call us with no meaning

I went to see a shrink
He was a "she" and did not call me by name
I was so small
And she mounted me to the window in her room
To show me some pigeons' nest
It was so ugly that I liked it
I said it was beautiful
I remember her perfectly
And the look on her face while telling me that I was sane
I think we understood each other.
...

Ich bin nicht hier wo ihr mich seht
Und auch nicht dort wo man mich kennt
Das Dort ist für mich hier
Das Hier ist für mich weit weg

Das ist wie wenn dir im Irrenhaus
Die Irren sagen du bist irre
Und du nennst sie die Irren
Und fragst dich ob sie wirklich dein Irresein erkannt hätten
Oder ob das nur das Abnormale sei das sie dem eigenen gegenüberstellen

Auch uns gab man einen Namen
Um uns ohne Bedeutung nennen zu können

Ich war beim Psychiater
Es war eine „Sie" und nannte mich nicht beim Namen
Ich war klein
Und sie hob mich ans Fenster ihres Zimmers
Um mir ein Taubennest zu zeigen
Es gefiel mir wie hässlich es war
Ich sagte zu ihr es sei schön
Ich kann mich bestens an sie erinnern
Und ihren Ausdruck als sie sagte ich sei normal
Ich glaube wir haben uns verstanden
...

Ponekad imam osjećaj
Da sam progutala život
Da je sve bilo
Da si i postojao
Da sam voda kojom se Bog umiva
Da hranim hiljade tvojih usta
Da sam debeli crv sopstvenog groba
Da su jutra zelena
I da ništa ne osjećam
...

Jedem iz tvog tanjira
Znam da stvari ne pripadaju nama
Ali opet imam osjećaj da me ti hraniš
Tvoja ruka je prisutna
Tu su ti i usta koja si primicao
Zamjenjena mojim
Pred ogledalom hrane
Oči i oči
Tanjir je nepomična tačka
Našeg susreta
Jednaka onoj kada zamislimo
Beskonačan produžetak paralelnih linija
I njihov presjek
...

stanujem na obali crvenih algi
i nikada nijesam nosila
šal od lisice oko vrata
u odsustvu svjetlosti
lovci na krokodile kažu da oni miruju
dok vidite na obali crvenih algi
to uopšte nije slučaj
možda jer tu i nema krokodila
a one umiju biti plave
zalijepiti se za moja stopala
i biti odani suplivači
kakve ni zamisliti ne možete
ako nijeste naučili urezivati
inicijale po morskoj površini
naslućujući da to za nju ima nekog smisla
...

ne mare ko je sljedeći
i koliko neujednačeno
savijaju se moji zglobovi

krišom me provode
hodnicima umazanim
potrošenim vremenom za starenje

uzimaju sve što mi ne treba
da imala bih godina kao i
odluka iza sebe

možeš li to podnijeti
smjestiti me u svoj akvarijum
i hraniti

ispod lencula
nepogriješivo procjenjujem
gojaznost tišine

moji snovi veći su od grudi noći
nešto bi još moralo se dogoditi
...

strugali smo ježeve za zimnicu
satima
da nas je iko upitao
onda
kako smo život proveli
zagrmjeli bi
- strugajući ježeve

manje bi upućivali ka izmišljenim skrovištima
nadajući se idućem ljetu
i njihovom nagonu za preživljavanjem

zaranjali smo dublje od svjetlosti
u neosjetljivost za nadzemno
koja oduvijek ispod nas kipi

dosta puta jedva smo uspjeli
vazduh ugurati u pluća
toliko ga je nestalo
da smo povjerovali da kraj već je stigao
i bilo nam je mrsko što on nije bjelina
nepregledna omama

ujutro sam te pronašla
na terasi kako se njišeš
rekao si mi da ja više ne spavam
nego ronim
varam te s ježevima

imam oči pune valova
koji noću zapjene sobom

po tvojoj koži
odomaćivale su se bodlje

pričekali smo da okrene na buru
i vratim te u more
...

posjedujem izvjesno iskustvo
u heklanju
iz doba kada su muškarci držali
do bijelih kragni

nije bilo nagovještaja nikada
da mjesečar ću biti
nema ih ni danas

moj dečko je na pecanju
kada to niko ne zna

sadašnji
bivši
budući

ne paničim zbog nijanse rumenila
i novih tepiha

nije bilo nagovještaja nikada
da probudiću se
nema ih ni danas
moj dečko je na pecanju

s kim ću se voljeti
...