Fjaka Poem by Nastasimir Franovic

Fjaka
Ufati me fjaka, na muku san velju.
Ne da mi se ništa danas činjet.
U džardin bi treba komat iskopat', pamidoru za mećat'.
Ne da mi se odit, sunce je visoko i nijesam u želju.
Evo podamnom škripi karijega.
Ne znate vi što je Anđelikina stega.
Kra' mene je doma konfužion.
Ne volin ništa rabotat' silon.
Nagrdi me Anđelika ćerajuć' me u džardin.
Eto trpin, slušan i pravim se fin.
Da se mogu odma' dić' uzeo bi skale i kroz portelu bi na šufit.
Uši k'i da nijesu moje, k'i da san ih da na ofit.
Anđeliku slušat' ne mogu, a muka mi se dić'.
Znam da bi na 'vi čas na mene bačila vode sić.
'Ajde 'ajde, a počini Anđe.
'Ajde rakamaj i sjedi onđe.
Poslije ručka kad odspavam komatić poću u džardinić.
Nećeš me vala Anđelika sad odole dić'.