Gora Naša Poem by Nastasimir Franovic

Gora naša

Od Kufina do Babina Vira.
Sve od žala i kamenih seka.
Kao lira neka mojoj duši svira.
Bisernica moja čeka.

Gora naša, smreka svaka,
s krša moja prepelica,
mora plavog moja kordelica.
U snu sam ti sve 'odio, sto put' san ti plaka'.

Tom glavicom put naviše.
Na krš sjedi da počinem i da slušam srce moje.
Kaživah ja svima koliko je blago tvoje.
Ne mogah se vode tvoje napit' kao suva zemlja kiše.

Dičio se s' tobom, ma me ni'si čula.
Da si k'o đevojka što se diči svojim ruvom.
I kotulom i šotanom.
Koretićem i košuljom, sumprešanom iz baula.

Iz njedara miriše ti smiljem sve u grsti.
Usni, dođi manastiru našem, pa se pred ikonom krsti.
Ti si mene davno ispratila na vapor za kruvom.
Evo sam ti doš'o počinuti o'đe, rastanut' se s duvom.