С'једок Poem by Nastasimir Franovic

С'једок

Што ме нађе прекјучер од Стане Јовове
Оне фине госпође што се по селу зори с онијем фацулетом американским
А дошла је баш кад сам вадила сирницу
Ајде што сам мучала што ми стављаше замјерке на сирницу
Не обадах много
Али она имаше план како да ме научи да с‘једочин против рођака Ива
Даљи смо ми род али чо'ек је Иво стиман свуђе
И замисли молин те ја то све да слушан
Лијепо ме шћела увалити у шпорке работе да лажно сједочин
К'и да сан ја каква канаваца да самном фрега ту нјену шпоркецу
Шћела је да речен да је Ивово живо потрљало некакву нјену шеницу
А цијело село зна да је Иво вас дуги дан уз живо
Дошла ми је у кућу, изнијела сан јој сирницу и купицу ликера од руже
Слушала је по уре
Мучала сан заисто, а пофермат нијесам шћела, нећу!
Срамота ме рећ али сан једва чекала да ту фурбу работу испратин из куће

READ THIS POEM IN OTHER LANGUAGES
Close
Error Success