Невјеста Poem by Nastasimir Franovic

Лијепо сан јо' рекла да ће макаруле дестрегат'.
Нијесмо се дого'риле да ћемо их само ошпоркат'.

Н'о да ћемо једну добру паштицаду учињет'.
Овакви стари нема нико рићет'.

Ја сад не смијен ни ријеч рећ'.
Лијепо сан зборила: Не на форцу, неће ни ништа утећ'.

Залуду напра'исмо макаруле фине од шкурога брашна.
Залуду сан зборила, прекува макаруле и ето ти брука страшна.

Не би је прекорила образа ми, да шћаше учињет' тоћаду алавија.
Ето јо' сад свекар пофермаје, пут мене намигује и цигар савија.

Изио би и три теће макарула прекуваниа.
И муча би за ко зна кол'ко дијанија.
Невјести да не замјери што макарули нијесу алавија.