Ракија Poem by Nastasimir Franovic

Ракија
 
Огањ се налаже.
Кот'о се приста'ља.
Сламе ржане подно котла.
Не премного.
Кол'ко треба.
Воде врх ње,
Тропа мећи.
Па поклопи све заклопцем.
Све га тијестом затисни.
Још једном погле'ни.
Да не пушта.
Да не души.
Понишани лулу право и састави.
С врхом на заклопцу.
Други крај на врх бачве ућерај.
Воде, воде у бачву успи.
И донеси сића два нека има.
Надно бачве кантула.
Ту ће је изгнат.
Полако с ватром не премного.
Нека точи танко.
И полако.
Под кантулом бронзин.
Крпу преко њега.
Поред, лакомица,
демижана и затисак.
И купица када дође
вријеме да се проба
Добро.
Још кртоле у пепео испод котла.
Узми шкањ и сједи.
Ракију да печемо.