Наша Баба Poem by Nastasimir Franovic
Наша Баба
Наша баба
Двориштем се ори.
Нека, нека!
Добићеш ти кад дођес!
На вратима стоји баба Ева.
Љута рашу попритеже.
Неда ући, неда ђецу тући.
Капо од азила, наша баба,
у шкуделе млијека пуни.
Крува дроби, с осмјехом нас кори.
Не помажу молбе родитељске,
да нам неће ништа.
Дома да идемо.
Не научи.
Сломи.
У школу закасни.
Испрљај се.
Добар дан не назови.
Бјеж'.
Азила се хватај.
This poem has not been translated into any other language yet.
I would like to translate this poem
Delivering Poems Around The World
Poems are the property of their respective owners. All information has been reproduced here for educational and informational purposes to benefit site visitors, and is provided at no charge...
8/29/2026 2:47:34 PM # rel_20260827T145718Z_a0f1bd3
