Вешта Poem by Nastasimir Franovic

Инвитала сан Марију да ми вешту једну скроји.
Знам учињела би она да ми лијепо стоји.
Шћаше лијепу једну учињет' ин вита.
О'кле ти та вешта свако би ме пита.
А мораће вешту друг'ч'е ађустат.
Мог'о би се у њу мој Андрија инкантат.

Маре моја, знам да би ми стојала та твоја вешта ин вита.
Ма је мене по вас дуги дан работу чињет'.
Ваља ми сваки дан у поље аргат и дома фрегат'.
Маре попушти тај ингвазд немам се кад око тога интригат'.

Марија моја није стађун од фурешти.
Сви би ми се дома чудили тој вешти.
Штетуј то мало конца од ингвазда.
Попушти је у струк бићу ти захвална вазда.