Фјака Poem by Nastasimir Franovic

Уфати ме фјака, на муку сан вељу.
Не да ми се ништа данас чињет.
У джардин би треба комат ископат', памидору за мећат'.
Не да ми се одит, сунце је високо и нијесам у жељу.

Ево подамном шкрипи каријега.
Не знате ви што је Анђеликина стега.
Кра' мене је дома конфужион.
Не волин ништа работат' силон.
Нагрди ме Анђелика ћерајућ' ме у џардин.
Ето трпин, слушан и правим се фин.

Да се могу одма' дић' узео би скале и кроз портелу би на шуфит.
Уши к'и да нијесу моје, к'и да сан их да на офит.
Анђелику слушат' не могу, а мука ми се дић'.
Знам да би на 'ви час на мене бачила воде сић.

'Ајде 'ајде, а почини Анђе.
'Ајде ракамај и сједи онђе.
Послије ручка кад одспавам коматић поћу у џардинић.
Нећеш ме вала Анђелика сад одоле дић'.