Пижун Poem by Nastasimir Franovic

Сједин ја надвор пред кућон на пижун.
Жена ми је наредила ручак фин и ево све на таулин.
У руку држин мало жученице на пирун.
У пјат пред собом гледам у брашно пригани ширун.
У ботиљу вина и чашу што присипљен.
Од тежачког рада доста сам бипо стрпљен!
Морам се мало рефат!
Треба ми опет у поље аргат.
А мог‘о би комат на коћету и заспат'.
Дома сан нијесам на контрат.
Сунце је још високо.
Иден, иден да убијен око.
Из поља ћу у виноград па ћу копат' у редове дикелом
Није ми данас дан да се заниман ш ‘челом.