Зеље На Потрбушину Poem by Nastasimir Franovic

Зеље на потрбушину


Нешто ми је Шпира у дроб стисло.
Завија к'и вук и држи се тамо ђе га је притисло.

Стоји му дроб к'и копа.
Не могу га слушат' и жуч ми се свеза у два гропа.
У другу ћу камару из овија стопа.

Лијепо сан спремила зеља на потрбушину и кобасице.
Ијо је и 'лебом присмака немилице.
Већ је Шпиро мој за сјутра наручио макаруле и мушнице.

Трчин око њега, а не смијен му рећ' да је прећера.
Јес' образа ми два пуна дубока п'јата је вечера.