Ова случајна пролазница
нашминкана као у доба фараона,
чини да схватим да свет није
онакав какав је до малочас био.
Ти си, могуће, та пролазница
и ја те посматрам као какву лепу олују.
Све што ми желиш поверити,
повери ми голих дојки, пред овом
чашом вина на столу.
Глас је уточиште као ни једно друго.
Доказ да су из твог тела испловили
бродови.
У тмини јасније чујем како хучи
талас на улици, док мир је
на пучини морској.
Са тобом, вино обнавља озареност светом.
Онострани свет, то је заправо овај свет.
То смо ми и ова чаша вина на столу.
This poem has not been translated into any other language yet.
I would like to translate this poem