It's Time For Bread/Vrijeme Je Za Hljeb Poem by Miroslava Odalovic

It’s time for bread
For a morsel of life in a home
With the hand on a crust
A piece of it picked from a late sky

It’s time for water
For a drop on a lip burnt by draught
And on a tongue that forgot the word

It’s time for wine
For its colour when bringing a soul to soul
Take it for a token of your blood

Eat drink
And like your own blood
Learn to flow

Вријеме је за хљеб
Залогај свјетла у дому
С руком на кори
Одломљен крајичак позног неба

Вријеме је за воду
Капљу на усни сушом спржену
И на језику што је заборавио ријеч
Вријеме је за вино
За боју његову што душу души приноси
Узми је за знамен своје крви

Поједи попијј
И као сопствена кап
Научи да течеш
©Мирослава Одаловић