The Fifth Element-Peti Element Poem by Miroslava Odalovic

Bespoken by earth
I could no longer
No longer stand in the epitaph ground
I had to move into the grain
Squatted in its growth torn by its side
I felt it filling me from top to bottom
And the slide the grain and I thrice breathed
And the slide the grain and I thrice moved
And the slide the grain and I thrice signed

Bespoken by water
I could no longer
No longer stand in the epitaph ground
I had to move into the drop
Spherically kissed by a water edge
I felt its tear falling down my cheek
Toll falling chant of all the rains in it
And the storms the dropp and I thrice breathed
And the storms the dropp and I thrice moved
And the storms the dropp and I thrice signed

Bespoken by fire
I could no longer
No longer stand in the epitaph ground
I had to move into the flame
Touched by the thousands of its tongues
I felt its words the speech of the whole world
And the dust the flame and I thrice breathed
And the dust the flame and I thrice moved
And the dust the flame and I thrice signed

Bespoken by the wind
I could no longer
No longer stand in the epitaph ground
I had to walk though the treetops
Read off by the life line from its wounded leaf
I felt its hurt whispered into my palm
Ash rustling chant so light and dry
Like the air the tree and I thrice breathed
Like the air the tree and I thrice moved
Like the air the tree and I thrice signed

I am the fifth element
Walking in the wind
Pouring in the drop
Licking the flame
Filling the ground


Изговорена тлом
Више нисам могла
Нисам могла стајати у епитафу земље
Морала сам се у грумен уселити
У расту му склупчана гурнута крај њега
Осјетила како ме пуни од врха до дна
И одрон што грумен и ја смо га три пута дисали
И одрон што грумен и ја смо га три пута покренули
И одрон што грумен и ја смо га три пута потписали

Изговорена водом
Више нисам могла
Нисам могла стајати у епитафу земље
Морала сам се у капљу преселити
Сферно пољубљену ивицом воде
Осјетила јој сузу како клизи ми низ образ
И олује што капља и ја смо их три пута дисали
И олује што капља и ја смо их три пута покренули
И олује што капља и ја смо их три пута потписали

Изговорена ватром
Више нисам могла
Нисам могла стајати у епитафу земље
Морала сам се у пламен уселити
Дирнута хиљадама његових језика
Осјетила ријечи цијели говор свијета
И прах што пламен и ја смо га три пута дисали
И прах што пламен и ја смо га три пута покренули
И прах што пламен и ја смо га три пута потписали

Изговорена вјетром
Више нисам могла
Нисам могла стајати у епитафу земље
Морала сам кроз крошњу проћи
Линијом живота прочитана са њеног рањеног листа
Осјетила рану како ми шапће у длан
Пјесму пепела што шушти тако лаког и сувог
Као ваздух што вјетар и ја смо га три пута дисали
Као ваздух што вјетар и ја смо га три пута покренули
Као ваздух што вјетар и ја смо га три пута потписали

Ја сам пети елемент
Што у вјетру хода
Што у капљи сипа
Што пламен лиже
И што земљу пуни

©Miroslava Odalović