СОНЕТ ЗИМЗЕЛЕНА Poem by MILOSAV TEŠIĆ

Вековит дах се заплео у смет,
где зелен мрзне сањајући сјај
кад пукне белих илузија сплет,
а надахну се хук и завитлај

земаљских мена, чијих врста сноп
тек летораст је и чланковит низ,
у редоследу лист по лист, те склоп
у којем зебу младице и бриз

суштина младих, граналих уз дрен,
са којих пурпур жалостан је знак
лепоте сузне да је згашен круг;

да расцветан је вечан зимзелен
непостојања у јединствен зрак -
у свећу смрти као видокруг.