Posto U Stvari Postoje Dvije Noci Poem by Miroslava Odalovic

Пошто у ствари постоје двије ноћи а ја хоћу да сачувам само једну
или бисте можда мијењали ваше двије за моје три
какогод, дакле, пошто ствари тако стоје
понизно вас молим да ми се каже
зашто сте лептире урезивале у клупе без сјећања
у клупе одвећ уморне од бескрајног чекања

хм, да, сјећам се ви сте потписивали
ваше мале књиге правде ваше мале књиге истина и лажи
и у њих уносили нека имена можда моје бјеше једно од њих
имали сте златно пенкало и томпус међу зубима
правили мале димне сигнале за случај неразјашњених
кашњења на самосталне изложбе фосилних остатака ваших секретара
под будним оком добро васпитане ноћи, ваше ноћи
имали сте посилног и црне лаковане ципеле
и сви смо одмах знали да сте богати
богати колико господин кртица из приче о несрећној Палчици
видјело се одмах, пуни к'о брод што се љуљао
много прије него што је било која цица маца стигла да позелени
видјело се чак и након ноншалантног скидања бунде
њеног бацања на наслон дивана са којег сте потписивали
имали сте, мислим. среће што предвечерја су исцртавала
само оштре ивице јабланова изнад гробова
а имена помрлих памте се тек генерацију или двије након смрти
можда и три ако је неко гинуо баш јако часно
али да се вратим на оно главно
пошто постоје само двије ноћи а ја хоћу да сачувам само једну
понизно вас молим да ми се каже
прије него што цвијеће прекрије ваше ордење
а прстохват дувана остане сахрањен на вашој десној ципели
само још то да ми кажете...дали сте гинули ви
будите сигурни питам из потпуно часних разлога
једнако часних као што су они због којих су вама вјерни гинули сви
питам из угла посматра повијеног испод вашег система вриједности
пошто постоје двије ноћи а ја хоћу да сачувам само једну
ону што можда неће је нико
чак и кад бисте мијењали моје три за ваше двије
зашто сте урезивали лептире у клупе без сјећања
на којима прекривен јучерашњим примјерцима новина
што носе само лоше, о тако лоше вијести
сада спавам ја а ни име лептиру не умијем да изговорим