Calender Day 79/Kalendar Dan 79 Poem by Miroslava Odalovic

A heretic moving through the linear system of the keyboards-that's who I am with the first touch of keys. The intruder of silence, the devotee of a disappearing sound. The acrobat on x/y axes, the loneliness of the rhythm aflame in the only mathematics that makes sense. I am swaying you - silence, I'm smashing you against the window panes of eyes, my hammers strike into hopelessness- how-how shall I play myself into infinity on the limited number of keys. The heretic shifting through the aureoles of sounds, the pearls of accords I scatter before my feet so that I could start walking. I am not playing-no- I am dipping my fingers into the endless and the traces of its sound I am splashing across the universe and spreading it into a smile.
The Pianist

Јеретик који пролази кроз линеарни систем клавијатура-то сам ја у првом додиру са диркама. Уљез тишине, поклоник звука који нестаје. акробата на икс ипсилон осама узаврелог ритма једине смислене математике. Љуљам те -тишино, разбијам о окна очију, ударају чекићи у безнађе како ћу - како на опсегу клавијатуре одсвирати себе у бескрај. Јеретик који пролази кроз ореоле тона, перле акорда проспипам пред сопствене ноге нњ бих ли тако коначно проходао. Ја не свирам, ја прсте умачем у оно бескрајно и трагове његове по свемиру размазујем и у осмјех развлачим.
Пијаниста